Odjeci tišine

I sanjaj... <3

15.02.2018.

Nije to bila nesretna ljubav

ŠRAC: A,šta da ti pričam!? Nisu je dali za mene,druga su vremena bila... I ja se u Pešti rešim da se krstim u njihovoj crkvi,zbog nje... A ona... Da me iznenadi... Ona se tih dana tajno krstila u našoj crkvi... Moja sestra je kumovala... I opet mi je nisu dali. Suđeno nam je,eto,da imamo po dva Boga,i ona i ja... Ali nije nam suđeno da imamo jedno drugo. Udali su je preko reda, pored dve starije sestre... Za jednog,u Banat,kog sam i znao, što je najgore.

VASA: Pa, jeste li je videli... Ikad?

ŠRAC: Šta ti je, sinče!? Naravno da nisam! Proveo sam život moleći se da me nije prebolela, kao ni ja nju... Samo bi mi trebalo da saznam da me je zaboravila još na papučici fijakera... Pa da odmah odem Štukonu u goste i da se nikad ne vratim...

 VASA: Da,dobro i kažu...Baš nesretna ljubav...

ŠRAC: Ma,ko to kaže!? Puno oni znaju! Nesretna... Za njih je nesretno sve što ne razumeju,a toga ima kol'ko hoćeš... Nesretna!? Nije to bila nesretna ljubav... Možda je jedino sledeću, poslednju rečenicu, izgovorio pravim, razneženim tonom, kakav je čitava ta uspomena i zaslužila? ŠRAC: Samo je sve oko nje bilo nesretno...


Stariji postovi